Veliki skandal potresa Metu: Diskriminacija, teške optužbe i AI koji bira ko dobija otkaz
Dodajte Kurir u vaš Google izborGrupa od 26 bivših zaposlenih podnela je tužbu protiv kompanije Meta, tvrdeći da su interni sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji imali značajnu ulogu u određivanju koji će radnici biti obuhvaćeni masovnim otpuštanjima. Prema njihovim navodima, način na koji su ti sistemi funkcionisali doveo je do toga da pojedine kategorije zaposlenih budu stavljene u nepovoljniji položaj. Slučaj je izazvao veliku pažnju jer otvara pitanje koliko daleko kompanije mogu da se oslone na AI prilikom donošenja kadrovskih odluka.
Tužioci smatraju da su posebno pogođeni radnici sa invaliditetom, zaposleni koji su koristili medicinsko odsustvo, kao i oni koji su privremeno odsustvovali sa posla zbog nege članova porodice ili porodiljskog odsustva. Upravo zbog toga tvrde da je došlo do diskriminacije tokom procesa smanjenja broja zaposlenih. Smatraju da takav način procene nije u dovoljnoj meri uzeo u obzir njihove individualne okolnosti.
Sudski postupak pokrenut u Kaliforniji
Tužba je podneta Saveznom sudu u Oklandu, u američkoj saveznoj državi Kaliforniji. Reč je o postupku koji, prema dostupnim informacijama, predstavlja jedan od prvih pokušaja da se pred američkim sudovima ospori navodna upotreba veštačke inteligencije prilikom donošenja odluka o masovnim otpuštanjima. Ishod ovog procesa mogao bi da utiče i na buduće sporove slične vrste.
Bivši zaposleni zatražili su od suda da privremeno obustavi planirano sprovođenje otkaza dok se njihovi zahtevi ne razmotre kroz arbitražni postupak. Oni navode da ugovori o radu predviđaju rešavanje sporova putem pojedinačne arbitraže, ali smatraju da to ne sprečava sud da izrekne privremene mere zaštite. Time pokušavaju da spreče stupanje otkaza na snagu pre nego što sud razmotri njihove argumente.
Otkazi bi trebalo da stupe na snagu 22. jula
Prema navodima iz tužbe, zaposleni su tokom maja obavešteni da će njihova radna mesta biti ukinuta, dok je početak otpuštanja planiran za 22. jul. Upravo zbog toga bivši radnici traže hitnu reakciju suda kako bi se postupak privremeno zaustavio.
Tužbu je podnelo 26 bivših zaposlenih koji su odlučili da ostanu anonimni. Oni dolaze iz šest američkih saveznih država, među kojima su Kalifornija i Njujork, kao i iz Distrikta Kolumbija. Na taj način žele da zaštite svoju privatnost dok sudski postupak traje.
Kako je AI učestvovao u izboru zaposlenih
U tužbi se navodi da je Meta koristila više internih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za ocenjivanje i rangiranje zaposlenih koji su se našli na listama za otpuštanje. Prema tvrdnjama tužilaca, ti sistemi imali su važnu ulogu u procesu procene radnog učinka zaposlenih.
Među kriterijumima koji su, prema tvrdnjama bivših radnika, uzimani u obzir nalazili su se produktivnost zaposlenih i način korišćenja internih AI alata. Tužioci smatraju da takav model nije uzimao u obzir opravdana odsustva sa rada, zbog čega su zaposleni sa zdravstvenim problemima ili porodičnim obavezama mogli biti lošije ocenjeni. Upravo to smatraju jednim od ključnih razloga zbog kojih je došlo do neravnopravnog tretmana pojedinih zaposlenih.
U tužbi se pominje više internih sistema
Jedan od alata navedenih u sudskim dokumentima jeste MetaMate, veliki jezički model koji kompanija koristi kao internog AI asistenta. Pored njega, pominje se i sistem koji zaposleni nazivaju „second brain“, a koji prikuplja i organizuje informacije iz poslovne komunikacije i internih dokumenata. Ovi sistemi, prema navodima tužilaca, predstavljaju deo šireg ekosistema AI alata koje Meta koristi u svakodnevnom poslovanju.
Prema navodima tužilaca, korišćen je i poseban pokazatelj produktivnosti zasnovan na analizi aktivnosti zaposlenih. U tužbi se navodi da je taj sistem pratio unose sa tastature, sadržaj ekrana, elektronsku poštu i istoriju pregledača kako bi formirao ocenu radnog učinka. Tužioci tvrde da ovakav pristup nije dovoljno transparentan i da zaposleni nisu imali uvid u način na koji su njihove aktivnosti analizirane.
Optužbe za diskriminaciju
Bivši zaposleni tvrde da je Meta prekršila savezne i državne propise koji zabranjuju diskriminaciju i odmazdu prema zaposlenima sa invaliditetom, osobama koje koriste medicinsko odsustvo ili trudnicama. Smatraju da su upravo ove kategorije radnika bile izložene većem riziku da budu obuhvaćene otpuštanjima.
Osim toga, u tužbi se navodi da kompanija nije proverila da li njeni AI sistemi mogu da proizvode pristrasne rezultate, što je, prema tvrdnjama tužilaca, u suprotnosti sa novijim propisima usvojenim u Kaliforniji i Njujorku koji se odnose na primenu automatizovanih sistema pri donošenju odluka. Ovi propisi poslednjih godina dobijaju sve veći značaj kako AI postaje sastavni deo poslovnih procesa.
Meta odbacuje optužbe
Kompanija je odbacila sve navode iz tužbe i saopštila da oni nemaju pravni osnov. Iz Mete poručuju da sistemi veštačke inteligencije nisu donosili odluke o organizacionim promenama niti o smanjenju broja zaposlenih. Kompanija ističe da su navodi iz tužbe zasnovani na pogrešnom tumačenju načina na koji se AI koristi u internim procesima.
Portparol kompanije izjavio je da su upravljanje radnom snagom i donošenje kadrovskih odluka bili i ostali odgovornost ljudi, a ne AI tehnologije. Time Meta odbacuje tvrdnje da su automatizovani sistemi imali presudnu ulogu u procesu otpuštanja.
Otkazi deo šire reorganizacije
Meta je ranije ove godine najavila smanjenje globalne radne snage za oko deset odsto, što predstavlja približno 8.000 zaposlenih. Ova odluka deo je šire reorganizacije poslovanja koja je usmerena na promene unutar kompanije. Reorganizacija dolazi u periodu intenzivnih ulaganja u razvoj novih tehnologija.
Istovremeno, kompanija nastavlja da povećava ulaganja u razvoj veštačke inteligencije i sve više integriše AI tehnologije u svoje proizvode, ali i u interne procese rada. Upravo zbog toga način na koji se AI koristi unutar kompanije privlači dodatnu pažnju javnosti i regulatora.
Zakerberg: Ne očekuju se nova masovna otpuštanja
Nakon najavljenog talasa otpuštanja, izvršni direktor kompanije Mark Zakerberg izjavio je da ne očekuje dodatna smanjenja broja zaposlenih na nivou cele kompanije tokom ove godine. Ovom izjavom pokušao je da umanji zabrinutost zaposlenih nakon velikih promena u kompaniji.
Ipak, sudski postupak koji su pokrenuli bivši radnici mogao bi da privuče veliku pažnju, jer otvara pitanje na koji način kompanije koriste veštačku inteligenciju prilikom donošenja odluka koje direktno utiču na status zaposlenih i da li takvi sistemi mogu dovesti do diskriminacije određenih grupa radnika. Bez obzira na ishod procesa, slučaj bi mogao da postane jedna od najznačajnijih pravnih rasprava o ulozi AI u upravljanju ljudskim resursima.
Šta bi ovaj slučaj mogao da promeni
Sudski postupak protiv Mete mogao bi da postane važan presedan za buduće sporove koji uključuju primenu veštačke inteligencije u upravljanju zaposlenima. Ukoliko sud utvrdi da su automatizovani sistemi imali odlučujuću ulogu u procesu otpuštanja, to bi moglo da dovede do strožih pravila o transparentnosti i odgovornosti kompanija koje koriste AI u kadrovskim odlukama. Takav ishod mogao bi da utiče i na praksu drugih velikih tehnoloških kompanija koje sve češće uvode automatizovane alate u procenu radnog učinka.
Bez obzira na ishod postupka, slučaj već otvara širu raspravu o granicama primene veštačke inteligencije u donošenju odluka koje imaju direktan uticaj na živote zaposlenih. Stručnjaci upozoravaju da AI može biti koristan alat za analizu velikih količina podataka, ali da konačne odluke moraju ostati pod nadzorom ljudi kako bi se smanjio rizik od diskriminacije i drugih neželjenih posledica. Takva pitanja postajaće sve važnija kako kompanije budu sve više uključivale AI u svakodnevno poslovanje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.